Novi vicevi svakih sat vremena
Kolekcija viceva - Opustite se malo čitajući viceve - novi vicevi svakih sat vremena. Vredi se vratit na ovu stranicu. Zahvaljujemo se vicevi.cu.rs sajtu na saradnji i omogućavanju postavljanja viceva u naš sajt.
Novi vicevi svakih sat vremena - vredi se vratiti:
Intervjuisali cigu i pitali ga:
• Sa kojom bi našom pevačicom želeo da spavaš?
Ciga:
• Jes' da kažem pa da me Arkan ubije...
Prvi školski dan u jednoj američkoj srednjoj školi. Učiteljica predstavlja novog učenika Sakira Suzukija iz Japana. Počinje čas i nastavnica ispituje:
• Sada ćemo videti koliko poznajete americku istoriju. Ko je rekao: "Sloboda ili smrt"?
Odjednom tišina i samo Suzuki digne ruku:
• Patrik Henri, 1775. godine u Filadelfiji!
• Vrlo dobro, Suzuki. A ko je rekao: "Država je narod i kao takva ne sme nikada umreti"?
Suzuki ustane:
• Abraham Linkoln, 1863. godine u Vašingtonu!
Nastavnica strogo pogleda učenike pa reče:
• Sram vas bilo. Suzuki je Japanac a poznaje američku istoriju bolje od Vas!
Tihi glas iz kraja učionice:
• Jebite se, posrani Japanci!
• Ko je to rekao? - vikne nastavnica. Suzuki digne ruku i reče:
• General MekArtur, 1942. godine u Gvadalkanalu, i Li Jakoca 1982. godine na skupštini akcionara "Krajslera" u Detroitu.
Razred je u tišini, samo se iz pozadine začuje:
• Puši kurac!
Nastavnica sva van sebe:
• Sad je kraj. Ko je to bio?
Suzuki:
• Bil Klinton Moniki Levinski, Ovalna soba, 1997. godine u Vašingtonu.
Drugi učenik se prodere:
• Suzuki je sranje!
Suzuki:
• Valentino Rosi u Rio de Žaneiru na Motor Grand Prixu Brazila 2002. godine!
Razred pada u histeriju, nastavnica u nesvest a na vrata ulazi direktor škole:
• U pičku materinu, još nikad nisam video takav haos!
Suzuki:
• Tročlano Predsedništvo BiH, prilikom predstavljanja državnog proračuna, Sarajevo, 2003. godine
Dopratio mladić Mujinu ćerku do zgrade i stali pred vrata da još malo prodivane. Stoje oni tako i mladić se nasloni na zgradu, pa reče:
• 'Ajde ga malo popuši, stare ti...
• Š'a ti je, jes' normalan, more neko naić' - kaže cura.
• Ma, brzo ćemo. Znam ja da i ti voliš da ga malo popušiš!
• Ma, volim. Nego, naić' će neko od komšija pa će vidit pa reć' babi. Bruka!
• Ma, jooj. Haj' stare ti, očas ću, za sekundu... - opet će on.
• Ma, nemoj! Rekla sam ti da neću sada - ne da se cura.
U tom se otvaraju vrata od zgrade i Mujina mlađa ćerka, sva raščupana, u spavaćici kaže:
• Rek'o je babo - ja l' da mu ga ti popušiš, ja l' da mu ga ja popušim, ja l' mati da dođe da mu ga popuši, samo nek' skine više ruku s interfona.
Hteo bih umreti mirno i u snu, kao moj deda, a ne vrišteci i u panici, kao putnici u njegovom autobusu.
Rodi se dete i čim je izašlo iz majčinog stomaka kaže doktorima:
• Dajte mi računar, moram da pišem neke programe!
Vide doktori da je dete prepametno i skinu mu pola mozga. Probudi se dijete s pola mozga i kaže doktorima:
• Dajte mi digitron, moram nešto izračunati!
Vide doktori da je dete i dalje pametno, pa mu izvade i onu drugu polovinu mozga. Probudi se dete bez mozga i kaže doktorima:
• Šta je, šta me gledate, pičke?! Vadite lične karte!
Dolazi inspekcija u kontrolu u školu i učiteljica, sva izbezumljena zbog Perice da ne lupi neku glupost, kaže devojčicama da, ako Perica bude rekao neku ružnu reč, vrište i istrče iz učionice. Postavljala inspekcija razna pitanja a deca odgovarala i na kraju pita inspektor:
• Je li, deco, je l' zna neko šta se ovo zida pored vaše škole.
Perica se javi:
• Ja znam.
• Šta, Perice?
• Javna kuća - kaže Perica.
Devojčice počeše da vrište i da istrčavaju napolje a Perica poče da viče:
• Stanite, kurve, tek su temelje udarili!!!
Rodi se dete i čim je izašlo iz majčinog stomaka kaže doktorima:
• Dajte mi računar, moram da pišem neke programe!
Vide doktori da je dete prepametno i skinu mu pola mozga. Probudi se dijete s pola mozga i kaže doktorima:
• Dajte mi digitron, moram nešto izračunati!
Vide doktori da je dete i dalje pametno, pa mu izvade i onu drugu polovinu mozga. Probudi se dete bez mozga i kaže doktorima:
• Šta je, šta me gledate, pičke?! Vadite lične karte!
Dogovorili se Francuz, Amerikanac i Bosanac da ubiju Brus Lija. I tako odu oni kod njega u stan na 20-om spratu zgrade. Prvi ide Francuz. Posle pola sata leti on sa 20-og sprata. Drugi ide Amerikanac i on posle sat vremena leti kroz prozor. I onda Bosanac ode i posle 4 sata leti Brus Li. Siđe Bosanac dole a Amerikanac i Francuz počeše da ga zapitkuju kako je prebio Brus Lija. On kaže:
• On udarac, ja blok, on udarac, ja blok, on udarac, ja opet blok a kad mi nestadoše blokovi, ja ciglu pa u glavu.
Hteo bih umreti mirno i u snu, kao moj deda, a ne vrišteci i u panici, kao putnici u njegovom autobusu.
Proleće u Beogradu - ujutro se čuje kako ptice kašlju.
Novi vicevi svakih sat vremena - Vicevi za Vaš sajt.
